Postoji toliko dana koje rado menjala sam za uspomene. Samo zatvorim oči i odlutam u one dane kada smo se upoznali…
kada si se prvi put pojavio na mojim vratima…kada sam ti prvi put čula glas…kada sam se vratila iz R. i kad sam te zagrlila, ali sam pre toga morala da se popnem na krevet…kada smo prvi put šetali zajedno, iako ti uvek trčiš, ti ne znaš da hodaš polako…kad smo prvi put gledali zajedno film a ti doneo kilogram čipsa!
I tvoj sims na kojem uvek dobuje kiša…i kad sam te pozvala u ponoć da dođeš kod mene…i prvi poljubac zbog kojeg si morao da sedneš s druge strane zato što ti se ukočio vrat…
Hiljadu i jedan momenat vrtim u glavi i sa otvorenim i sa zatvorenim očima, a da li ću ikada saznati zašto? Nedostaješ mi daga…

Oblaci se roje na nebu. Vetar ih uporno tera po svojoj zamisli. Opalo lišće skoro prestaje da šušti. Ja se više ne vraćam u zemlju sećanja. Ne pitam se zašto, i ne odgovaram zato i zbog toga. Nije mi potrebno da se pitam. Čudni su ljudi rođeni 26. aprila. Još čudniji su oni koji su deo mog života, ali svesno ili ne to je bio njihov izbor.
Čudno je da sledećeg meseca će padati sneg, pred novu godinu ja ću biti u nekom drugom gradu. Ulice utopljene u svetlost svečanosti, na koju je odavno već stavljena etiketa „ponovo“, ipak svi izigravamo novo i očekujemo nešto da se promeni. I kad bolje pogledaš možeš da sediš u fotelji, kožnoj, ili u bari na sred prokopane ulice i da očekuješ. Ništa se neće dogoditi. Ali, ako želiš možeš sa mnom da isplaniraš kraći odmor, u nepoznatom gradu.

U njemu su ona svetla, koja izgledaju kao i naša, ali nisu. U njemu žive ljudi koji kao i mi očekuju nešto, ali možda drugačije to rade, ne znaš, nisi ih nikad pitao! Biće sneg, i škripaće nam pod nogama. Ja ću nositi moj dugački šal, mojih ruku delo, nek se šareni u nekom drugom gradu. Gađaću te snegom svaki put kad skreneš pogled, i znam da ćeš mi vratiti svaki put kada stanem bez daha ispred neke kuće ili zgrade, smišljajući pod kojim uglom da je uhvatim. Ali nema veze, pravićemo posle zajedno jezuške u snegu, pitajući se kako ih zovu ljudi u gradu u kojem ležimo u snegu, dok se sprema dolazak novog broja, koji nosi mnogo toga što treba samo otvorenih ruku da prihvatimo u sebe, bez oblikovanja po sopstvenoj želji…

Hosted by eSnips