dnevne prolaznosti
Objavljeno od strane: ominotago na februar 22, 2008
Možda je čudno, ali zar srca nisu stvorena da budu slomljena. Ako samo jednom u životu voliš, da li zaista umeš da voliš? Ako nikada ne tuguješ, ako nikad ne zažališ, ako nikad ne okusiš gorčinu, kako praviš razliku?
Da li osećaš išta, uopšte?
Da li su osećaji stvarni?
Ako dovoljno jako želiš, kažu da se želje ostvaruju. Da li to znači da nasilje može da nestane?
Noću bežim u zagrljaj snova, da se sakrijem od svega. Danju lutam po oblacima, onda kada staze pozivaju. Miris morske soli u vazduhu uspavljuje me kao i miris vlažne šumske trave…
Poklanjam snove, tople dodire i reči utehe. Poklanjam zagrljaje i poljupce, one jake i vezujuće, i one nežne kao paperje. Poklanjam pesme i ples. Muziku koja leči, i muziku koja raduje. Muziku koja donosi suze. Muziku koja pruža razumevanje.
Sa oblaka ću skočiti na zelena prostranstva, i plesati bosa do ivice zemlje. Voleću opet i ponovo i novo, a možda te nikad neću zameniti…
14 reagovanja na "dnevne prolaznosti"
februar 22, 2008 u 12:52 pm
ominotago draga…
ja ti nekako mislim da je ljubav uvek jedna…i mi ne možemo voleti samo jednom ili ko zna koliko puta…to i nije bitno…
ljubav je uvek…samo se mozda smenjuju „objekti/subjekti“ (sad, to je gruba reč za to) naše ljubavi.A srce puno ljubavi ne mozes slomiti…samo se lome naše iluzije…ništa više.Da boli, ali…
februar 22, 2008 u 1:31 pm
ljubav ostaje samo se muškarci menjaju, stoji u jednoj knjizi 
i slažem se ja da je ljubav kao ljubav jedna, ali sam više mislila na one koji misle da mogu da vole samo jednom u životu, samo jednu osobu i tome slično (znaš bre o čemu zborim! 
) a lomljenje srca… to je već posebna tema, nek se lomi, kad zaraste biće jače
februar 22, 2008 u 2:02 pm
ta nemojte mi slatka kasti da to niste čuli bar stotinak puta?! ja skoro pa svakodnevno
februar 22, 2008 u 7:36 pm
knjige i filmovi su jedno, zivot drugo.
partybreaker
februar 22, 2008 u 7:54 pm
mhm da, iako ne znam pojma šta je zaboravni pisac time hteo da kaže?
februar 23, 2008 u 2:18 pm
ja bih volela da je moguce samo jednom u zivotu (ko je mene uopste pitao sta bih volela) i to uzvraceto i onda nema patnji, nema bola, nema nicega.
no, utopija ne postoji te idemo dalje, jel
februar 23, 2008 u 2:40 pm
?! a šta bi s onim da te ja volim? a? to je koliko ja znam, a znam mnogo, samo jednom i za svagda, jedino da pitam da li je i uzvraćeto? 
Zatvoreno za komentare.
februar 22, 2008 u 11:56 am
„Voleću opet i ponovo i novo“
ovo mi je trebalo
:*