pitali neki što me nema, ili što ne pišem, meni to ovde dođe na isto. pa ETO nema se šta! radim. kad ne radim, onda čitam. ako ne čitam, onda gledam nešto, uglavnom nešto što ne opterećuje mozak.  trudim se da ne mislim šta će biti za mesec. dva. ne ide mi. ako nije ništa od onog gore pomenutog, onda spavam. mada malo spavam u poslednje vreme, jeste da je malo nezgodan interval, ali i dalje malo. ali ni to nije nešto novo. opet se trudim da ne mislim šta će biti za mesec dva. ne ide mi. pričam s jednim interesantnim mladićem. preko neta! kako bi inače? trudim se, li mi ne ide! niko mi ne dolazi. nemam kod koga da odem. niko me ne zove. ne odgovaraju mi ljudi na sms-ove. na mail odgovore, možda kasne ponekad, ali odgovore. samo, sad ih ja više ne pišem toliko! trudim se da ne mislim šta će i kako biti za mesec do dva. ne ide mi najbolje. bila sam malo razočarana kad smo izgubili od crnogoraca u vaterpolu, ali šta sad, ide nam odbojka. za sad. i onda se opet trudim da ne mislim šta će biti za mesec dva. ali mi ne ide. ponekad pevam na italijanskom, nije baš naj naj, ali nije toliko loše. ponekad i nešto kažem, ili bar pročitam. to mi dobro ide. nervira me fakultet. trudim se da ne mislim šta će biti za nekih mesec ili dva. ipak, ne ide mi najbolje. odrekla sam se nekih stvari koje sam dugo želela, za koje sam štedela, ali ETO, pojavilo se nešto drugo. nešto što neće ostati u mom životu, osim kao sećanje. no, nije da imam izbora. nisam na moru, iako bih to najviše želela. znam i gde. znam i šta mi sve treba da ponesem. znam i koje knjige. i laptop, za posao. ali more, i plivanje, i slana voda, i sunce na vodi, i slike. gomila slika koje bih napravila! ali nisam na moru. i neću biti. ne ove godine. onda, da ne mislim na more, mislim šta će biti za mesec dva…