Ili je obojeno, okrečeno, lepiljivo od novih tapeta… kako god vam više odgovara. Zašto? Eh, pa kao i obično. Potreba za promenom. Htedoh nešto drugačije, ali da ostane koliko toliko svetlo, da mi publika ne „kvari oke“, a i trebalo mi je malo s jedne, malo s druge strane. Zašto baš to? To je već kompleksno, i više je vezano za sve ono što ne mogu da vam pričam, ali pošto se ipak poznajemo, vi ćete da mi verujete na reč.

Moram da iskoristim priliku i da se zahvalim na pomoći, prilikom odabira teme i nekih detalja koji su dorađeni na istoj, jednoj veoma veoma i neopisivo mi dragoj osobi. Osobo, hvala ti do neba i nazad, pa još tri puta istom putanjom!

Osim toga, eto radi se ovih dana, a i počela sam sa jednim tradicionalnim zdravstvenim tretmanom, koji nije baš preterano prijatan, i koji sam izbegla prošle i pretprošle godine, pa sad mogu samo da ćutim i trpim. Da, čistim bubrege, ni malo zabavno da vam kažem, ali posle bude super! Javio mi se kolega pre neki dan, srećno se udomio kao profesor, a čeka i drugo dete krajem aprila, što znači da ima velike šanse da dobije malo čudovište kao što sam ja. To je tako divno! Meni se cenjeni izdavač ne javlja, a decembar se troši i troši. Očekuje se minus ovih dana, po prognozi, a i keke su pale (ili evro za one koji ne znaju da ja to zovem keka, juro i još nekim škakljivim imenima) što ja naravno sve znam samo zato što je drug Aleksandar vredan, pa sve ima na twitteru. Kad ja budem tako vredna imaću stranicu na blogu sa nekom listom filmova i knjiga, za početak, a ako baš baš budem vredna ko zna šta sve može da se desi. Na primer, da mi neko dođe u posetu! Ha!

Laluve, draga, javljam ti se garantovano od ponedeljka jedan dan, pa do srede, ako ti odgovara, da se malo izdivanimo. Da mi objasniš „ono“ i da te pitam šta ima novo, ko ti se javlja, a ko zabušava i sve ostalo redom i po protokolu.

Opet sam se, potpuno bez potrebe, i na žalost samo moju, oduševila nekim mobilnim telefonom. Reč je o Nokiji E71. No, realno, svi telefoni su skupi, kako god da okreneš dosadiće mi za 2 nedelje, a i ako mi ne dosadi biće moj i u mojim rukama stalno, pa neće biti toliko oduševljenje posle 2, 3, 5, 7 ili tako nešto dana.

Gleda mi se Trumanov šou i Eternal sunshine… ponovo. Interesantno, nemam pojma kako su ovaj drugi preveli kod nas, ali mi se i dalje gleda. A mogla bih i Ghost Dog…. Možda posle... odlazim bez pozdrava

…i onda je ovaj post editovan, ili preuređen, pošto… Gledam ja jednu epizodu, jedne serije, i tamo jedan beskućnik (mada, prostor u kome živi može da se nazove veeeelikom kućom, iako napuštenom, ali šta sad? nećemo valjda da idemo u detalje!?) kaže kako je poslednjih 50 godina ostao tamo, jer je to poslednje mesto gde je bio srećan. I onda ja pomislim, kako eto meni sve nešto nizbrdo krenulo od kako sam okrečila. Ima i nekih drugih osim mene, koji misle slično. U svakom slučaju, odem ja, kupim stare boje, i prekrečim novo u staro. A uspela sam da pogledam samo Trumanov šou!