#23
Objavljeno od strane: ominotago na januar 16, 2009
Ako napraviš jedan pogrešan korak, da li je i svaki sledeći greška? Da li put neizbežno vodi u pogrešnom pravcu, ili postoji neko skretanje?
16 reagovanja na "#23"
januar 16, 2009 u 8:39 pm
„losa zivotna staza prepoznaje se po tome sto posle prvobitnog koraka nema vise nikakve muke oko odlucivanja. sve izgleda lako…“
ja mislim da si ti ipak na pravoj…
januar 17, 2009 u 6:36 pm
ne zaboravi da ecs postoji i da korak unazad uopšte ne mora da bude loš, okreni se, pa može postati i korak unapred 
januar 18, 2009 u 2:48 am
Posao muz na vodenicu da samelje zito. Zena vezala dzak, pomogla mu da zabaci na ledja i pozelela mu srecan put. Usput se coveku dzak vazdan odvezivao. Kad se vratio kuci zenu je dobro izgrdio sto mu je dzak lose svezala…
Cvor zavisi samo od ruke vezaca a ne od – prethodnog cvora 
januar 20, 2009 u 12:40 am
To može da bude i ovako….
Ako ti je u životnom smislu prvi i početni korak pogrešan,svi ostali „dobri“ koraci neće pomoći…
januar 20, 2009 u 2:17 am
@Nebojsa – ne slazem se sa tvojim misljenjem (valjda sam ga dobro razumeo), upravo mislim suprotno – nije bitno koliko „pogresnih“ koraka napravimo (uostalom, sta je to „pogresan korak“), uvek postoji mogucnost da situaciju „ispravimo“ i izadjemo na „pravi“ put… Da nije toga, ne bi bilo ni knjiga, ni pesama, ni filmova, uostalom ni samog zivota Napravili bi smo jedan pogresan korak (koji nam je statisticki zagarantovan pre ili kasnije), i ceo zivot bi nam postao „pogresan“ – pogledaj oko sebe, zar su zivoti ljudi oko tebe „pogresni“?
Niko se ne moze pohvaliti neprekinutom istorijom „pravih“ koraka – to je statisticki gotovo nemoguce
januar 20, 2009 u 3:00 pm
@o3one…
Nisam objasnio smisao tog prvpg,početnog pogrešnoog koraka do kraja…
Recimo,zaljubljuješ se u jedan isti tip žena sa psihopatskom mentalnom strukturom.To su tzv „uspešne psihopate“ koje samo „daju“ onoliko koliko je potrebno da otvore do kraja partnera,a sve u cilju pronalaženja „rupa“ u pshi, radi dominacije i kontrole.To je sve suptilno.
To žene umeju da rade dobro…
E ,sad,ti stalno kriviš žene za to da nemaš sreće u ljubavi, tvrdeći da te uvek nasamare,povrede i iskoriste i da si nesrećan zbog toga,kao žene su ti krive za sve,jer „sve su one iste“,zeznu te itd…
Međutim,ako si iskren prema sebi, ti uviđaš da se stalno „lepiš ko muve na lepak“ za isti mentalni sklop žena,samo izgledaju drugačije,lepše i iz početka sve naravno izgleda drugačije,romantično,ludo do besvesti, „volite se“…
Na kraju ukapiraš,da uopše nije problem u ženama,već u tebi,u tom prvom početnom koraku „tvom idealu žene“.
Ti nalaziš drugu,treću,četvrtu… i sve ti se čini da su to „dobri koraci“ na tvom ljubavnom putešestviju,dok ne shvatiš da je taj prvi početan i pogršan korak u tebi,doboko unutar tebe.
Naravno,to ne znači da ne možeš da kreneš ispravnim ljubavnim putem,ali,potrebno ja da se vratiš na prvi početni korak,da shvatiš da je u tome poenta,da uđeš unutar sebe,da shvastiš celu samoobmanu.Kad to shvatiš,nestaće i taj ptvi početni pogrešni korak,znaćeš gde grešiš i ponovo ćeš krenuti u život,ali ovoga puta sa ispravnim prvim korakom,pa onda neki korak posle toga može da bude i „pogrešan“,ali on to u suštinsko-psihološkom smislu neće promeniti tvoj ispravni put!
Nadam se da sam pojasnio stvar…
Put je bitan,ispravan put,a to je ujedno i taj prvi početni korak,jer njime odmah zacrtavaš neki put ,stazu kojom si krenuo,sve se to meša…
Ti možeš krenuti pogrešnim putem.Taj prvi početni korak na tom pogrešnom putu je ispravan,kao i svaki drugi,kad si već „nagazio“ na njemu i krenuo,ali zalutaćeš,bez obzira koliko imao „dobrih koraka“ na pogrešnom putu.
Šta sam hteo u stvari da kažem kada je u pitanju korak,prvi korak.Korak je samo deo puta kome si krenuo,jer ako koračaš negde,nekuda,pretpostavlja se da je to tvoj neki put,a taj prvi početni korak je u stvari stvar tvoje nutrine,od koja sve zavisi!
Tako je i nastala mudra izreka:„Put u pakao popločan je dobrim namerama“.
Naravno,dao sam primer za odnos muškarca naspram žene,ali isto se odnosi i u slučaju žena naspram muškaraca,kao i u svim segmentima čovekovog života…
Ah ta ljubav…
januar 20, 2009 u 3:21 pm
…pa da se prvo nakašljem
Vidim ja da se ovde sad ozbiljne teorije oko koračanja razvijaju, što može u svašta nešto da preraste! No, možda nije loše ni tako postaviti stvari. Daklem, koračanje je ovde, prema različitim mišljenjima, podeljeno na korake i na životne oblasti. Ako tako krene deoba, onda pitanje, ono što stoji gore, treba drugačije da zvuči. No, onda ne bi pitanje bilo tako komplikovano složeno u dve rečenice, nego u mnogo više, a i ne bi to više bilo isto pitanje. I sad kad sam se okrenula u krug u krug, da pitam ja ponovo: Da li jedan pogrešan korak vodi na put „bez povratka“ ili ne? Recimo da taj korak nije prvi i početni (kad sam već tu, prilično se slažem s teorijom da ako je prvi korak pogrešan, u nekim sferama, teško da postoji skretanje na pravi put, ako postoji nešto što jeste pravi put!).
januar 20, 2009 u 5:57 pm
@ominotago…
Što se mene tiče,jedan,ili čak više pogrešnih koraka ne moraju da vode bezuslovno na put „bez povratka“.Šta više,pogrešni koraci mogu ti biti „prijatelji“ koji će te usmeravati i ukazati ti da si pogrešio put i da treba da se preusmeriš,naravno, pod uslovom da si dovoljno iskren prema sebi,jer čovek može druge da laže,ali sebe ne.
Tada se čovek na greškama nauči da u nekoj životnoj oblasti i situaciji više nikada ne nepravi isti pogrešan korak,jer je na greškama sazreo i što se kaže,- ima životno iskustvo.I to ne mora čovek da bude obavezno star da bi bio životno iskusan,može da bude i mlađi,ali da je imao i ima jak životni intenzitet
No,opet, sve zavisi od čoveka do čoveka…
Nekome su dovoljne dve-tri greške,dva-tri pogrešna koraka pa da uvidi da je na pogrešnom putu u nečemu,i da treba da se preusmeri ma koliko mu to izgledalo teško ili nemoguće.Sve je do čovekove volje.
U životu ima puteva i puteva…
Možda je jedino narkomanija taj put bez povratka,jer ako ti je prvi korak pogrešan u smislu „samo da probam i neću više“ obično je to tada put bez povratka ma kakve korake posle pravio shvatajući da si na pogrešnom putu.
Još nešto bih rekao,pogrešni koraci su ponekad neizbežni,na njima i učimo,jer kada počneš život da živiš i uživaš nikad do kraja ne znaš šta sve nosiš u sebi.No,dobro,ako si razborit i znaš šta hoćeš i voliš,pogrešni koraci će biti mera tvog naprtka,jer učićeš na njima.
Ali, ne treba više od tri-četri puta praviti iste pogrešne korake u istoj životnoj ravni ili situaciji.
Sve preko toga moglo bi da bude „zarazno“.
U ljubavi posebno,Ali dobro,i zaraze se leče
januar 20, 2009 u 7:49 pm
o, moram da se ubacim, diskusija je vrlo zanimljiva
mada nemam previse vremena, trenutno, za kilometarsko izlaganje
jedno mi je u Nebojsinom ‘izlaganju’ upalo u oci
„…jer čovek može druge da laže,ali sebe ne….“
mislim da je ovo opasna zona
jer mi mozemo da lazemo sebe mnogo uspesnije nego druge
i da to ne uspevamo da vidimo…
mozda sam i bukvalno shvatila
ili izvukla iz konteksta ili kako god
januar 21, 2009 u 12:31 am
Ne,dobro si shvatila Laluve,na to sam mislio.Međutim ima i onih koji su svesni da lažu i sebe i druge,ali tako uspešno lažu druge pa tako naprave „dobar imidž“ tako da su u očima drugih što bi se reklo „very cool“,o njima se priča,raspravlja…
Ovi to vide,primećuju,i igra se nastavlja….
Međutim,dođe vreme kada se sve maske ruše ko kule od karata ma koliko dugo uspešno održavao svoj imidž.Lažeš sebe,lažeš druge,to treba redovno održavati,to je zamorno,jer moraš stalno da potiskuješ svoje pravo ja,a ono samo čeka šansu da ispliva na površinu,jer ga stalno potisdkuješ….
I kad se najmanje nadaš,sve to pukne,zamorno je sve to,a ljudi se krste i čude kad vide tvoje pravo lice…
Biti onakav kakav jesi,to je najlepša stvar,biti autentičan,spontan,originalan….
januar 21, 2009 u 6:59 am
„Pogresan“ korak je spas od sledeceg sindroma: „ako pogodis metu promasio si sve ostalo“. Mnoge „greske“ su ljude izvele na sjajne „puteve“.
@Nebojsa – slazem se, dakle cvor zavisi od vezaca (odnosno vezaceve volje da uci), a ne od prethodnog cvora. Tvoj primer je ekvivalentan onom koji sam ja dao – dok god teramo isti cvor i ne uvidimo da taj cvor ne valja, ponavljacemo.
@ominotago – ako spavamo i ne primecujemo kakvog kvaliteta su nam koraci, onda tu „nema ‘leba“. probudi se i pusti da te noge nose. onda posmatraj i procenjuj – osetis li „pogresan“ korak, nauci iz njega. po neki put pusti da te put odnese u neplaniranom pravcu – malo avanture i iznenadjenja nije na odmet.
@laluve – kako da se ne slozim sa ovim, bravo! to su potvrdili mnogi, ukljucujuci i Balasevica „nista lakse nego sebe slagati:
januar 21, 2009 u 7:05 am
izvinjavam se na dva uzastopna komentara – nadam se da packa nece biti drasticna
@nebojsa – samo da dodam, tvoj primer ludila za odredjenim tipom zene nije baziran na jednom „pogresnom“ koraku, vec na celoj seriji istovetnih „pogresnih“ koraka, sto je vec jedan ceo put (doduse kruzan), a ne samo pocetni korak, kako ti postuliras …
Stephen Covey tvrdi da „koraci“ nisu bitni, vec principi na kojima se zasniva nase bivstvovanje. Ako su oni „ispravni“, onda je putovanje nikad nije „pogresno“, bez obzira na to kakve smo korake napravili, sve dok su oni u skladu sa principima na kojima je nasa licnost utemeljena… ja mogu da slozim sa ovom tvrdnjom.
januar 21, 2009 u 8:58 pm
Postoji skretanje! Levo kod Lajkovca, ali i levo kod Albukerkija!
januar 22, 2009 u 5:24 pm
Čini mi se da što je više komentara, to se više novih polja otvara za neku dalju, dublju i kompleksniju analizu. Nije to loše. Ramišljam da li i koliko veze ima laganje sa pogrešnim koracima, ali čini mi se da je to jedna posebna tema, jedna posebna priča…
U svakom slučaju, dalje ima samo korak napred, nema unazad.
GG, ja obavezno zaboravim na skretanje kod Albukerkija
Zatvoreno za komentare.
januar 16, 2009 u 1:55 pm
nikako…uvek postoji the way out…