Ovo je samo jedna stranica beleški pod sistemom WordPress, jer reči treba da budu pritisnute ili štampane, da bi ostavile otisak. Bile one pitke i lepršave, ili pak gorke i teške poput kamena vezanog za nogu, treba ih koristiti, treba ih pamtiti, treba ih beležiti. Za sebe, za druge, od drugih za sebe. Život je težak, ali je i jednostavan. Nadam se da ćete se ovde osećati prijatno, bar ponekad…

Ako može kratko… Ja sam prevodilac u razvoju. Nikada zadovoljna onim što sam naučila, pa nije loše učiti ponovo ili novo. Zavisnik od muzike, knjiga, filmova i fotografija. Uvek u potrazi za još nečim. Promenljiva poput klime, što u današnje vreme ne znam šta tačno znači, ali znam da sam sigurno weeeee promenljiva. Nemam hobi – imam mnogo hobija, a nijednog Hobsa ili Kalvina – što je šteta.

Za neke od vas ja živim s one strane okeana, jednog ili drugog, za neke od vas ja živim odamh tu iza ugla. Bilo kako bilo, volim muziku, knjige, ljude (više muške nego ženske ljude, ali šta ću, iako priznajem da se koncentracija genijalnog ženskog sveta drastično povećala u mom skromnom životu!). Volim duge šetnje, oblake i kišu (što znam da neke dovodi do ludila, ali kad jednom pređu granicu, biće im super kekeke), i volim da pevam! Volim da čitam i učim o starim civilizacijama. Obožavam sve što ima bilo kakve veze sa indijancima (više volim da ih zovem indigenous). Volim da učim jezike i volim da prevodim, to je moj posao i moja strast. Isto tako, nije me stid da kažem da volim da se ljubim, i volim nežnost. Volim ljude koji su “otvoreni”, koji su iskreni. Volim da pijem kafu ujutro. Volim kafu “za poneti”. Izlazak sunca volim isto koliko i zalazak sunca. Šetnje u šumi i na planini, srebrni nakit. Ranije sam baš baš volela da menjam boju kose u crvenu i crnu, sad je moja prirodna i sumnjam da će to da se promeni. Volim da nosim kratku suknju i visoke potpetice. Imam gadnu naviku da gledam jedan isti film po stotinu puta, da gledam stare filmove, da gledam evropske filmove, da čitam knjigu na stranom jeziku, da sretnem staru ljubav ili prijatelja, da odem nekuda – bilo kuda, da plivam… kladim se da ima još mnogo stvari, ali moraćete da me pitate za njih…